Budim se u zoru ranu
kada čujem prvog petla znak.
Nasmešim se novom danu
čim se javi zlatni sunčev zrak
Tu mi je dom, sred ravnice selo spi.
Beli se još stara kuća, rodni prag.
Živim po svom, zaneli me gradovi.
U srcu mom večiti trag.
Srce mi je kao ratar,
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
Gledam kako oblak sivi
nad ravnicom putuje u krug.
Nosi kišu nekoj njivi,
dobar razlog da mi bude drug.
Vrti se sve, k’o duboki, tamni vir.
Do sreće put čovek često traži sam.
Ja dobro znam gde me uvek čeka mir.
Ja dobro znam gde pripadam.
Srce mi je kao ratar,
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan…