Ona je volela blues
Njen kralj zvao se Peter Green
A ja, sasvim slučajno tu…
Za taj film neko levi, sasvim…
Uvek je gledala sat
I čim sklope kazaljke krug
Ko mala bi šaputala tad
Da negde neko misli na nju
U njenoj sobi, mala riznica greha
Kao duga, preko besmisla most…
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha
I sportska štampa, ako naiđe gost…
Uglavnom prođe sve, ali ostane blues, boje se razliju
Kad ga čujem na radiju…
Ubija metronom… Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet… Neko misli na nju
Negde u meni je kvar
I mrak što me gricka ko mią
I sav sam kao ona staklena stvar
U kojoj veje kada je pomeriš
U ovoj sobi ravnoteža je prosta
Sto i krevet i prekidač za luč
Ispod cena mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ
Uglavnom prođe sve, ali ostane blues, boje se razliju
Kad ga čujem na radiju…
Ubija metronom… Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet… Neko misli na nju
Ona je volela blues, o je
Lucidni Peter Green…
A ja, ja sam voleo nju…
A blues… Šta blues?
Nemam ništa sa tim