Drago mi je zbog mog starog,
što sam bez škole,
krenuo od dole i post’o car.
Dobro se sećam,
posle zvuka poslednjeg zvona,
trk od škole do stadiona.
Bio sam sretan.
Tačno pamtim dan, trening prvi,
i: “Mali ima fudbal u krvi”.
I onda: “Trči” , i onda: “Lezi”,
nekad po kiši, nekad po žezi.
To su bili teški dani, al’ sve je prošlo,
vreme je došlo da vladam ja!
Moj stari veruje, možda preteruje,
kad kaže da sam bolji od svih.
Drago mi je zbog mog starog,
što sam od trnja stig’o do zvezda za tili čas.
Kad pružim dobar meč, on vodi glavnu reč
i pita: “Dal’ je selektor slep?”
Drago mi je zbog mog starog,
on sada ima moć da pred svima podigne glas.
U ime sporta
ja sam glavi rekao zbogom,
pa sam slavu stekao nogom.
Takva smo sorta,
brdo love kvari nas lako
i onda đonom startuje svako.
I nema “Driblaj”,
i nema “Dodaj!”
već samo ima:
“Dobro se prodaj”.
Zbogom davni ideali. Manje mi smeta
prvenstvo sveta neg’ prazan džep.
Moj stari veruje, možda preteruje,
kad kaže da sam bolji od svih.
Drago mi je zbog mog starog,
što sam od trnja stigo do zvezda za tili čas.
Kad slabo zaigram, on pije sasvim sam
i kaže: “Trener kriv je za sve”.
Drago mi je zbog mog starog,
on sada ima moć da pred svima podigne glas.